Hanger Lamp

Priča o sledećem dizajnu koji bih želeo da predstavim nije inicijalno bila inspirisana potrebom za stvaranjem već jednom običnom ljudskom pričom. Pričom koja ima svoj vek i trajanje, imala je svoje svetle trenutke i upravo sada doživljava svoj sumrak i neminovni kraj.

I možda bi najbolje bilo ovu priču otpočeti sa "nekada davno iza sedam gora i sedam mora živeo jedan..." jer upravo tako je i bilo...


Davne 1907. godine, u delu Prokuplja koji je predstavljao centar zanatskih veština, osnovana je tada prva užarska radnja čiji su glavni kupci bili zemljoradnici. Užad napravljena od konoplje, koja ima finu strukturu i dugotrajnost, danas nažalost, više nema svoju upotrebnu vrednost. Ovaj zanat predstavlja višedecenijsku tradiciju i sećanja, znanja i veštine ovog zanata, od zaborava danas čuva poslednji užar u Toplici gospodin Stevan Dinić – Jereban (84). Divan čovek, fantastične energije i dalje pravi i prodaje svoju užad koja nažalost više nikome ne treba, možda tek po kojoj domaćici da suši veš a i ona naravno traži onu sintetičku. Memljiva radnjica puna užadije i priča o nekom prošlom, za nas već odavno zaboravljenom i prevaziđenom vremenu i deka koji priča priču stogodišnje tradicije i umeća jednog zaboravljenog zanata. Njegovu veštinu i radnju niko neće naslediti i preneti nasleđe. Ima i onih koji će na to reći pa šta, ako nema mesta na savremenom tržištu i treba da nestane. Mišljenja sam da su stari zanati jedni od retkih nosioca kulturnog nasleđa i tradicije i kao takvi su nam neophodni. Sa druge strane, upravo iz zanatskih radnji se razvila savremena disciplina industrijskog dizajna.
Moderno društvo polako gubi veštine korišćenja metoda i tehnika izrade materijala koje danas od zaborava čuva tek po neki stari i pasionirani ljubitelji svog zanata. Tradicionalni zanati treba da se približe savremenom čoveku i da kroz nove tehnologije obrade sirovina sačuvaju znanja o zanatima od nestajanja, i povežu njihovu prošlost sa potrebama savremenog čoveka.

Ne želim da pričam o grandioznim projektima, velikim rešenjima, pitanjima zašto država ne radi ovo ili ono, već da vam pokažem da svaki predmet i proizvod u koji je utkano znanje, ljubav i veština nikada ne može biti prevaziđeno i zastarelo. Da svi vi, dok čitate ovaj post sa svojih smart telefona, laptopova i ostalih savremenih uređaja, razmislite šta možemo da izgubimo ukoliko prekinemo i poslednju nit koja nas povezuje sa svim onim od čega smo potekli. Iz ovih razloga i poriva je nastala Hanger Lamp koja je doživela svoje premijere na ovogodišnjem Mikser festivalu i Belgrade Design Week-u. Tako je jedno zaboravljeno klupko kanapa našlo svoj put od stare radnjice u Prokuplju do publike koja će uvideti njegovu lepotu i veštinu ruku koje ga je napravilo.

Hanger Lamp je napravljena ukrštanjem dve vešalice za garderobu oko kojih se kroz unapred napravljene sitne žljebove provlačenjem kanapa od konoplje formira abažur. Ideja je bila da se kombinacijom predmeta potpuno drugačije namene (vešalica i kanap) napravi upotreban predmet nove namene. Ceo elektro set kao i vešalice su u beloj boji kako bi se neutralnošću naglasio kanap od kopnolje koji u današnjem svetu polako ali sigurno gubi svoju upotrebnu vrednost.

I za kraj finalni dizajn Hanger Lamp.

ENJOY, HAVE FUN, GET INSPIRED!